Gomila nesklada

Pisano 01.12.2010 08:00 u Svasta

Tweet

Amer je naravno kupio vino i to grasevinu a i poruku je ostavio cak.



Inace ovo je bio dug dan, suncan pa kisan, bas kao i raspolozenje. Kockasti ekran se smesio ceo dan, cas sam ga grlio cas mrzeo, pomesane emocije, gomila bljuvotina, lepe reci. Sve to izmesano u jedan dan, dan republike.
Jedan mirisni cvet ti navuce osmeh pa covek cele noci slavi svoju veselost a ispasta svoje kajanje kasnije :).

A svemu je kriv amer! Kupi vino zato sto je opcinjen dvojicom balkanaca, rodoljuba najvecih. Niko ne bi poverovao toliko iskrenosti u predstavljanju jedne velike nacije u samo cetri sata polu-pijane doktrine o jednom narodu koji sebe smatra vrlim, uzvisenim i nebeskim. Kako je samo bio razocaran sto to nije tako!

Mi vrli narod, bijemo zene toliko da pisaju krv, i to samo zato sto lepo izgledaju. I veoma cenimo nasu muziku, tekstovi su nam toliko dobri da kad je prevedemo na jezik ovaj izdajnicki engleski, izgleda toliko smesno da da pocnem da sumnjam u Gocu i Tanju (nastavnica i profesorka engleskog), ta autenticna muzika inace ima sve sem nacionalnih melodija vise ima osnova da nas turci tuze za kradju intelektualne svojine, ali to je ok, ipak su nas kresali pet vekova ljubav je to.

Mladi narastaji toliko se bave sportom i toliku neguju kulturnu bastinu, da jos uvek zabadaju nozeve u lobanje kao u trinaestom veku.

Tako razvijeno (duhovno) drstvo, a u srednjim skolama se predaje gradjansko vaspitanje! Ej gradjansko vaspitanje, da li je moguce da u petnaest i vise godina treba tako nesto? Naravno da treba, vecina roditelja te dece su prezivela i odrastala u te devedesete, gde su nacionalni heroji sa niklovanim cevima, oreolima od zlata i crnim sjanim automobilima bili jedino zasta je bilo vredno ziveti i boriti se. Sada je lose, suvise lose.

Ameru razjapljena vilica, u ocima neverica da nije pogresio drzavu, kontinent ili planetu... Toliki nacionalizama od dva SRBINA, neverovatno.

Kasnije, stranac je ko zna gde, jos malo pa zaboravljen a ja sedim pred kockastim ekranom i ispijam vino koje je i ovako preko "nosa". Bulaznim polupijan o nekoj tamo nepravdi i istrisem se na tipke tastature kao da su one krive sto sam bio na poslu dvadeset sati, sto sam "zaglavljen" bas tu na ovoj geografskoj poziciji, sto imam kao neki vrlo jak razlog da budem samo tu i nigde vise.

Djavola, treba da popijem jos koju flasu, izadjem na kisu i dobro premlatim sebe, vratim se gore istusiram pronadjem pasos i mahnem svim predivnim cvetovima na toliko predivnim radjanjima sunca, srecnim trenucima, ali samo to i nista vise.

Medjutim, naravno da ne umesto toga obucicu novu pidzamu i cist ves, zaspacu tu i sanjati da to nisam ja vec neko drugi koga poznajem a ja sam tamo neko drugi koji je previse srecan i savrseno me boli dupe za neke tamo slabice usranih zivota.